Priredio: Ivan Mijanović
Ime mu je 1789. godine dao Johann Georg Albrecht Höpfner po dolini Tremole u Švajcarskoj, odakle je navodno dolazio primjerak koji je kupio. Tremolit predstavlja monoklinični amfibol, a sastavljen je od kalcijsko – magnezijskog silikata sa vodom (Slika 1). Javlja se u igličastim i fibrioznim agregatima, a preobražajem prelazi u serpentin ili talk. Nastaje u metamorfnom ciklusu, pa se nalazi u metamorfnim stijenama, dok se u magmatskim može javiti kao proizvod alteracije piroksena.
Slika1. Tremolit --
Izvor:https://de.wikipedia.org/wiki/Tremolit#/media/Datei:Tremolite-121232.jpg
Ovaj oblik minerala je veoma opasan po zdravlje ljudi. Ako njegova vlakna ili čestice uđu u pluća, mogu izazvati azbestozu. Azbestoza je bolest pluća izazvana udisanjem čestica azbesta, što izaziva karcinom, naročito karcinom pluća. Simptomi azbestoze javljaju se tek oko 20 godina nakon udisanja. Zbog opasnosti, preporučuje se pranje ruku nakon rukovanja uzorcima minerala. Mnogi sakupljači minerala izbjegavaju prikupljanje azbestnih minerala iz razloga bezbjednosti.Nalazišta ovog minerala su najveća u Italiji, Švajcarskoj, Portugalu, Norveškoj, Tanzaniji, Kanadi i SAD-u. Koristi se kao sirovina za proizvodnju vještačkih đubriva. Tremolit se koristi za proizvodnju industrijskog azbesta. Pošto na njega ne utiče vatra i loš je provodnik toplote, azbest se koristi u protivpožarnim uređajima i za zaštitu od toplote.
Literatura:
Jovanović V., Srećković D. – Batoćanin (2006): Osnovi geologije. Zavod za udžbenike, Beograd. Đorđević P., Jovanović V., Cvetković V. (1996): Primenjena geologija. Univerzitet u Beogradu, Beograd.
www.mindat.org
www.minerals.net
