Priredio: Ivan Mijanović
Aktinolit je magnezijsko grožđeviti silikat sa vodom. Ime mu je 1794. godine dao Richard Kirwan, kao kombinaciju grčkog ακτίνα (radius) za „vazduh“, a λίθος (lithos) za „kamen“ (Slika 1). U metamorfnim uslovima nastaje regionalno metamorfno na niskim temperaturama ili kontaktno metamorfno. Preobražajem može preći u hlorit ili karbonate, dok preobražajem piroksena uz prisustvo vode nastaje sekundarni aktinolit – uralit.
Slika1. Aktinolit // Izvor:https://en.wikipedia.org/wiki/Actinolite
Zelenu boju aktinolita proizvodi gvožđe, njegova količina varira među uzorcima, što izaziva različite kontraste zelene boje. Više gvožđa daće uzorku tamnije boje. On se ponekad javlja kao tanka inkluzija unutar kvarcnih kristala. Ako su inkluzije paralelne i guste, prouzrokovaće svjetlucavost u kvarcu. I ovaj oblik minerala je veoma opasan po zdravlje ljudi kao i tremolit, i izaziva kod ljudi azbestozu. Takođe, kao i tremolit, koristi se u industriji azbesta. Najveća nalazišta ovog minerala nalaze se u Austriji, Švajcarskoj, Norveškoj, Rusiji, Italiji, Poljskoj, Namibiji, Pakistanu, Novom Zelandu, Kini, SAD-u i Kanadi.
Literatura:
Jovanović V., Srećković D. – Batoćanin (2006). Osnovi geologije. Beograd: Zavod za udžbenike. Đorđević P., Jovanović V., Cvetković V. (1996). Primenjena geologija. Beograd: Univerzitet u Beogradu.
www.mindat.org
www.minerals.net
www.geology.com
www.britannica.com
www.geologypage.com
