Seizmičko-geološke specifičnosti Crnogorskog primorja

Kru­ta ma­sa Ja­dran­ske po­to­li­ne, ko­ja je iz­du­že­na po prav­cu sje­ve­ro­za­pad-ju­go­i­stok, to­nu­ći vr­ši pri­ti­sak po svom obo­du, a naroči­to prema ju­go­za­pa­du na ma­se Ape­nin­skog po­lu­o­str­va i pre­ma sje­ve­ro­i­sto­ku na Di­na­ri­de. Otu­da su i naj­ve­ćeg intenziteta zemljotre­si sa hi­po­cen­tri­ma duž tog su­to­ka ja­dran­ske i di­nar­ske mase, a to je upra­vo pri­o­bal­ni po­jas Ja­dra­nskog mora. Po in­ten­zi­te­tu iza ovih do­la­ze ze­mljo­tre­si či­ji su hi­po­cen­tri u zo­ni duž du­bo­kih, sta­ri­jih i re­gi­o­nal­nih raz­lo­ma, ko­ji se pru­ža­ju po prav­cu sjeverozapad-ju­go­i­stok. Ta­mo gdje se ra­čva­ju duž re­gi­o­nal­nih dubokih raz­lo­ma i dru­gih raz­lo­ma sa pru­ža­njem sje­ve­ro­za­pad-jugoistok di­nar­ske ma­se sa­ži­ma­ju­ći se kroz ge­o­loš­ku evo­lu­ci­ju su se na­vla­či­le jed­ne na dru­ge. Ovi raz­lo­mi, sa onim di­ja­go­nal­nim i popreč­nim naj­češ­će mla­đim (neo­ge­nim) iz­di­je­li­li su Di­na­ri­de, pa i te­ri­to­ri­ju Cr­ne Go­re ko­ji­ma pri­pa­da, na niz ve­ćih blo­ko­va i unu­tar ovih na vi­še ma­njih.

U to­ku ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju za­pa­že­no je da se mo­re iz­me­đu Ba­ra i Ul­ci­nja po­vu­klo na de­se­tak me­ta­ra od oba­le. Bi­lo je to ne­po­sred­no pri­je ze­mljo­tre­sa. Ra­za­ra­nja pro­u­zro­ko­va­na ovim ze­mljo­tre­som su se mno­go vi­še ma­ni­fe­sto­va­la od epi­cen­tra po prav­cu jugoistok-sje­ve­ro­za­pad tj. duž pri­mor­ja, nego po prav­cu od ju­go­za­pa­da ka sje­ve­ro­i­sto­ku, u kom je nje­go­va sna­ga br­že opa­da­la. To je po­slje­di­ca ge­o­loš­ke gra­đe te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re. Pri­gu­ši­va­nje se­i­zmič­kih si­la po pru­ža­nju di­nar­skih struk­tu­ra je spo­ri­je ne­go po prav­cu uprav­nom na te struk­tu­re. Ovo je regionalna ma­ni­fe­sta­ci­ja ze­mljo­tre­sa od 15. apri­la 1979. go­di­ne.

Uz to, ovim ze­mljo­tre­si­ma su ak­ti­vi­ra­ni broj­ni raz­lo­mi, ka­ko oni dinarskog pru­ža­nja ta­ko i oni uprav­ni i di­ja­go­nal­ni na ove. Duž tih raz­lom­nih struk­tu­ra bi­li su na­ro­či­to ja­ki ra­zor­ni efek­ti ze­mljo­tre­sa. Po­red ve­li­kih ra­za­ra­nja i ru­še­nja, ze­mljo­tres je pro­u­zro­ko­vao i niz dru­gih karakterističnih po­ja­va na Cr­no­gor­skom primorju i u za­le­đu Crm­ni­ci i Zet­skoj de­pre­si­ji ve­li­ke ta­la­se na mo­ru i u Skadarskom je­ze­ru, privre­me­nu pro­mje­nu obalske li­ni­je mo­ra, muće­nje po­vr­šin­skih i pod­zem­nih vo­da, pre­su­ši­va­nje i pulzira­nje izvo­ra, ak­ti­vi­ra­nje sta­rih i po­ja­vu no­vih kli­ziš­ta, od­ro­nja­va­nje, likvifak­ci­ju i dr. Jed­na od spe­ci­fič­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja ze­mljo­tre­sa bi­la je po­ja­va li­kvi­fak­ci­je tla. Iako su ovom po­ja­vom bi­le re­la­tiv­no ograni­če­ne po­vr­ši­ne, one su re­gi­stro­va­ne na vi­še lo­ka­ci­ja i bi­le tipič­ne i in­ten­ziv­ne. U pod­ruč­ju tih lo­ka­ci­ja po­ja­vi­li su se lo­mo­vi u tlu, od ma­njih pu­ko­ti­na do onih ši­ri­ne i pre­ko 2 m, za­tim, ver­ti­kal­na sli­je­ga­nja, ta­la­sa­ste de­for­ma­ci­je po­vr­ši­ne re­lje­fa to­nje­nje dje­lo­va oba­le u more. Bi­le su za­stu­plje­ne po­ja­ve iz­bi­ja­nja pije­ska finog zrna sa vo­dom. Ve­će ko­li­či­ne pi­je­ska is­pu­ni­le su bu­na­re mje­sti­mič­no do po­vr­ši­ne. Ovakve ma­ni­fe­sta­ci­je tla na po­vr­ši­ni ima­le su di­rek­tan uticaj na objek­te, iz­ra­žen u vi­du sli­je­ga­nja ho­ri­zon­tal­nih po­mje­ra­nja i ro­ti­ra­nja obje­ka­ta. Na taj na­čin, uz po­volj­ne uslo­ve po­bu­đi­va­nja, po­sto­ja­li su po­volj­ni ge­o­loš­ki uslo­vi za na­sta­nak li­kvi­fak­ci­je o če­mu tre­ba vo­di­ti ra­ču­na pri pro­jek­to­va­nju i iz­grad­nji obje­ka­ta na tom pod­ruč­ju. Dru­ga ka­rak­te­ri­stič­na ma­ni­fe­sta­ci­ja oš­te­će­nja tla, izazvana ze­mljo­tre­som, bi­le su po­ja­ve kli­ziš­ta, od­ro­na i dru­gih gravitaci­o­nih ot­ki­da­nja. Te po­ja­ve su ob­u­hva­ti­le go­to­vo či­ta­vu primor­sku pa­di­nu od Bo­ja­ne do Her­ceg No­vog uklju­ču­ju­ći i pa­di­nu u za­le­đu, pre­ma Ska­dar­skom je­ze­ru, na­ro­či­to u pod­ruč­ju Crmni­ce. Sa­ma kon­cen­tra­ci­ja pa­di­ne po­go­do­va­la je intenzivnom stva­ra­nju blo­kov­skih kli­ziš­ta. Ta­kva kli­ziš­ta su u sta­tič­kim uslo­vi­ma sta­bil­na, ali su u di­na­mič­kim, pri dej­stvu ze­mljo­tre­sa, veoma ne­sta­bil­na. Na pro­ces kli­za­nja je po­red di­na­mič­kih uda­ra uti­ca­lo i po­gor­ša­nje hidrogeoloških uslo­va do ko­jih je doš­lo sa­mo ne­ko­li­ko da­na na­kon ka­ta­stro­fal­nog ze­mljo­tre­sa.