So u vodi

Sa­li­ni­tet pred­sta­vlja ukup­nu ma­su čvr­stih sup­stan­ci ko­je su ras­tvo­re­ne u vo­di. Pri­mje­ću­je se da supstan­ce mo­ra­ju bi­ti u čvr­stom sta­nju, i pre­ma tome uklju­ču­ju i rastvo­re­ne ga­so­ve, ko­ji pod dovolj­no ni­skom tem­pe­ra­tu­rom, stvarno po­sta­ju kao čvr­sti – na pri­mjer čvr­sto sta­nje CO₂ je poznato kao su­vi led. De­fi­ni­ci­ja sa­li­ni­te­ta i nje­go­vo odre­đi­va­nje pro­pi­sa­ni su pra­vi­li­ma Međunarod­ne ko­mi­si­je (In­ter­na­ti­o­nal Com­mis­sion) sa sje­diš­tem u Ko­pen­ha­ge­nu. "Sa­li­ni­tet je masa svih čvr­stih ma­te­ri­ja ras­tvo­renih u 1.000 gra­ma mor­ske vo­de, pod pret­po­stav­kom, da su svi ha­lo­ge­ni (brom, jod) za­mi­je­nje­ni ekvi­va­lent­nim iz­no­som hlo­ra, da su svi kar­bo­na­ti kon­ver­ti­ra­ni u ok­si­de i da je sva or­gan­ska ma­te­ri­ja kom­plet­no ok­si­di­ra­na (spa­lje­na)".

Sa­li­ni­tet se od­re­đu­je Mohrovom me­to­dom odre­đi­va­nja hlo­ri­ni­te­ta ko­ja se te­me­lji na upoređenju ko­li­či­ne sre­br­nog nitrata, ko­ja je upra­vo po­treb­an da se per­ci­pi­ra­ju svi ha­lo­ge­ni, pri­sut­ni u is­tra­ži­va­noj vo­di, s onom ko­li­či­nom sre­br­o ni­tra­ta, ko­ja je po­treb­na da se per­ci­pi­ra­ju svi ha­lo­ge­ni u jed­na­kom vo­lu­me­nu tzv "nor­mal­ne mor­ske vo­de" (Eau d mer nor­ma­le, "Nor­mal Watera"), ko­joj je tač­no odre­đen hlo­ri­ni­tet (19,4). Nor­mal­nu mor­sku vo­du pro­iz­vo­di Hi­dro­graf­ski La­bo­ra­to­rij u Kopen­ha­ge­nu i ša­lje je svim oke­an­sko­graf­skim in­sti­tu­ci­ja­ma. Iz hlo­ri­ni­te­ta iz­ra­ču­na se sa­li­ni­tet po Knud­se­no­voj em­pi­rič­koj for­mu­li: Sa­li­ni­tet = 0,03 + 1,805 _X hlo­ri­ni­tet. Mor­ska vo­da obič­no sa­dr­ži 3,5 pro­cen­ta sa­li­ni­te­ta,što je oko 220 pu­ta sla­ni­je od svje­že je­zer­ske vode.

Sa­li­ni­tet od 3,5pro­cenata ta­ko­đe po­ka­zu­je da mor­ska vo­da uobičajeno sa­dr­ži 96,5 pro­ce­na­ta mo­le­ku­la či­ste vo­de. Ova vi­so­ka kon­cen­tra­ci­ja či­ste vo­de u mor­skoj vo­di je kon­tro­li­šu­ći fak­tor ko­ji  uti­če na fi­zič­ka sta­nja vo­de. Ta­ko­đe, fi­zič­ka sta­nja mor­ske

vo­de su  slič­na sta­nji­ma či­ste vo­de, sa ve­o­ma ma­lim raz­li­ka­ma. Šest ele­me­na­ta či­ne vi­še od 99 pro­ce­na­ta ras­tvo­re­nih ma­te­ri­ja u mor­skoj vo­di to su: na­tri­jum, hlor, sum­por (u obliku sulfat­ih jo­na, SO₄^-2), magne­zi­jum, kal­ci­jum i ka­li­jum. Naj­ma­nje 89 he­mij­skih ele­me­na­ta su in­de­ti­fi­ko­va­ni u mor­skoj vo­di, ve­ći­na u ma­lim ko­li­či­na­ma.