Pritisak, sti­šlj­ivost i viskoznost morske vode

Sred­nji at­mos­fer­ski pri­ti­sak na po­vr­ši­ni mo­ra iznosit 1kg/cm², što bi od­go­va­ra­lo pri­ti­sku stu­ba mo­ra vi­si­ne 10,33 m. Du­bin­ska raspodje­la pri­ti­ska u mo­ru po­ve­ća­va se na sva­kih 10 m pri­bli­žno za 1 bar ili 10⁵ Pa. Pri­ti­sak mo­ra va­žan je za ras­tva­ra­nje ga­so­va i njihov pre­laz iz at­mos­fe­re u hi­dros­fe­ru. Pri­ti­sak uti­če direktno na ro­nje­nje lju­di i plo­vi­la u mo­ru, a za­tim na osta­la oso­bi­ne mo­ra, na ši­re­nje zvu­ka, gu­stinu. U oke­an­skoj vo­di se, zbog ma­nje ili ve­će ko­li­či­ne ras­tvo­re­nih so­li, mno­ge fi­zič­ke oso­bi­ne he­mij­ski či­ste vo­de mi­je­nja­ju, me­đu nji­ma osmot­ski pri­ti­sak, tač­ka za­mrzava­nja i ključanja. Kad čvr­sto ili teč­no ti­je­lo poč­ne u od­re­đe­nom pro­sto­ru da ispa­ra­va i pre­la­zi u ga­so­vi­to sta­nje, nje­go­vi se mo­le­ku­li uti­sku­ju u taj pro­stor sa iz­vje­snom eks­pan­ziv­nom sna­gom tzv. na­po­nom ili  pri­ti­skom. Slič­no se do­ga­đa i pri ras­tva­ra­nju so­li u vo­di, sa­mo su fi­zič­ke osobine tog pro­ce­sa druga­či­je. Pri ras­tva­ra­nju se mole­ku­li so­li uti­sku­ju u vo­du tzv. na­po­nom ras­tva­ra­nja i ne­pre­sta­no se kre­ću sa ma­njom ili ve­ćom br­zi­nom od mje­sta ja­če pre­ma mjestima sla­bi­je koncentra­ci­je (zgu­snu­to­sti), sve dok se u ci­je­loj ras­tva­ra­ju­ćoj teč­no­sti ne us­po­sta­vi rav­no­te­ža i iz­jed­na­če­nje gu­sti­ne. To se mo­že do­ga­đa­ti i kroz pro­pu­stlji­ve mem­bra­ne, šu­plji­ka­ve, poro­zne pregra­de, ili smje­se, ko­je di­je­le teč­no­sti raz­li­či­te kon­cen­tra­ci­je. U tom se slu­ča­ju i ras­tvor sa ve­ćim sa­li­ni­te­tom raz­li­va i raspro­stra­nju­je u ma­nje slan sve do­tle, dok se sa obje stra­ne membra­ne, pregrade ili smje­se ne iz­jed­na­če. Taj pro­ces se zo­ve osmo­za, a pri­ti­sak njo­me iza­zvan je osmot­ski pri­ti­sak. Isto onako, kao što is­pa­ra­va­nje teč­no­sti u od­re­đe­noj za­pre­mi­ni pre­sta­ne, čim na­pon­ski pri­ti­sak do­stig­ne mak­si­mal­nu vri­jed­nost, i pro­stor se za­si­ti pa­rom, ima i sva­ki ras­tvor od­re­đe­nu vrijednost mak­si­mal­nog osmo­tskog pri­ti­ska.